Mavzu.my1.ru
+998902249966


Tarix millatlarni o'tmishini, taroqqiyotini hamda tanazzulining
sabablarini o'rganadigan ilimdir.




Samarqand shahar: 8(3662)2345386 +998902249966

Sayt menyusi


Samarqand


Sаmаrqаndning tаriхiy vа аrхitеkturа yodgоrliklаri

  • Qаdimgi Аfrоsiyob mаnzilgоhlаri(e.а.8аsr)
  • Ulug`bеk оbsеrvаtоriyasi (1428-1429)
  • Shоhi Zindа аrхitеkturа аnsаmbli
  • Hаzrаt Хizr mаsjidi (19аsr o`rtаlаri)
  • Bibiхоnim mаsjidi (1399-1404)
  • Ulug`bеk mаdrаsаsi (1417-1420)
  • Shеrdоr mаdrаsаsi (1619-1635/36)
  • Tillа Qоri mаdrаsаsi (1647-1659/6
  • Chоrsu bоzоri (18 аsr охiri)
    Bibiхоnim mаqbаrаsi
  • Ruхоbоd mаqbаrаsi (1380yillаr)
  • Оq-sаrоy mаqbаrаsi (1470)
  • Go`ri Аmir (1404)
  • Nаmоzgоh mаsjidi (17аsrlаr)
  • Ishrаt Хоnа mаqbаrаsi (1464)
  • Хоjа Аhrоr аnsаmbli (15-20 аsrlаr)
  • Cho`pоn Оtа mаqbаrаsi (1430-1440)
  • Хоjа Аbdu Dоrin qаbristоni (15-19 аsrlаr)

Mp3


Bizning savol















Savolga javobni dj-azamat.com@mail.ru
ga yuboring.
Statistika

Онлайн всего: 1
Гостей: 1
Пользователей: 0

Yadullayev Azamat



Ivan Grozniyning qaysi siyosati teror deb atalgan?
[Natija · Arxiv savollar]
Javoblarв: 2989






1861-1878-yillarda Italiya qiroli kim edi?
[Natija · Arxiv savollar]
Javoblarв: 1984



F.Garsia Lorka qaysi yillarda yashab utgan?
[Natija · Arxiv savollar]
Javoblarв: 1295



1920-iyunida Vengriya qanday shartnoma imzolaydi?
[Natija · Arxiv savollar]
Javoblarв: 1895








Главная » Статьи » Мои статьи

ИБН СИНО ВА МУСИЈА САНЪАТИ

ИБН СИНО ВА МУСИЈА САНЪАТИ

¤рта асрларда Мусулмон Шаріида турли фанлар іаторида мусиіа µаіидаги фан µам шакллана бошлаган. У маµаллий анъаналар таъсири­да бошіа мамлакатлар, авваламбор юнон* ва араб мусиіа назарияси ютуіларини мужассамлантиради.

VIII-XI асрларда, араб фалсафасининг тараііий этиши натижа­сида µалифаликнинг µудудида мусиіа санъати гуркирайди. Мусиіанинг инсон іалбига ижобий таъсир кґрсата олгувчи санъат сифатидаги аµамиятини олІа сурилади. Араб мусиіасининг асосчиси, мусиіага оид тґііиз рисоланинг муаллифи ал-Киндий дир.

Мусиіанинг юнонлар (хусусан Евклид) таълимотига асосланган назарий йґналишини ал-мусиіа*, амалий (арабий-эроний) йґналишини эса - ал-Іино* деб юритилади. Кейинчалик Абу Наср ал-Фаробий ґзи­нинг асарида бу иккала оіимни ґзаро бирлаштирган.

¤тмишдошларига таянган Ибн Сино ґзининг асарлари ёрдами­да ґша давр мусиіа фанини сифат жиµатдан янги даражага юксалти­ришга муваффаі бґлди. Ибн Сино ґтмишдошларининг анъаналарига кґра мусиіа назариясини математика бґлимига киритади ва уни товушларни бир-бирларига ґзаро муносабатларда ґрганувчи, µамда композиция­ларни тузишда ґзига хос тартиб-іоидаларни жорий этувчи фан сифа­тида таърифлайди. Шунга монанд, мусиіа гармоника* ва ритмикага* бґлинади. Ибн Сино товушнинг табиатини физик µодиса сифатида ґрганади.

Ибн Сино µам Фаробийнинг изидан бориб, мусиіа илмининг мах­сус бґлими сифатида мусиіа асбобшунослигининг пойдеворини яратган.

Аллома мусиіий адаб (эстетика) масалаларига катта эъти­бор билан іараган. У мусиіани баъзи хасталиклардан фориІ этувчи ґзига хос дори сифатида тушунган. Бу ґринда унинг ґсаётган ёш ав­лоднинг гармоник тарбиясига іаратилган тиббий маслаµатлари (6) іизиіиш уйІотади.

Ибн Синонинг мусиіа µаіида таълимотининг кґпгина іоида­лари Оврґпо мусиіий-назарий фанининг таркибий іисми сифатида яна­да тараііий этди.

1 ¤ша даврда юнон илм-фани ¤рта ва Яіин Шарінинг маданий марказларига кенг миіёсда келиб іуйилмоіда эди. Чунончи, юнонча­дан араб тилига мусиіага оид кґплаб рисолалар: Аристоксеннинг "Гармоника" ва "Ритмика"си, Евклиднинг "Гармоника" ва "Јонун"и, Птоломейнинг "Гармоника"си ва бошіалар таржима іилинди.

2 Ал-мусиіа тарафдорлари бґлмиш файласуфлар диііат-эътибор­ларини кґпроі товушнинг физик табиатига ёки мусиіий-интонация санъатининг назарий асосларига іаратар эдилар.

3 Ал-Іино тарафдорлари мусиіий ижронинг профессионал-техни­кавий томони асосий аµамиятга эга, унинг мукаммаллилиги му­сиіанинг тингловчига кґрсатадиган µиссий таъсирига боІлиідир.

4 Гармоника - интерваллар ва оµанг композициялари тґІрисида­ги фан.

5 Ритмика - мусиіий товушларнинг ваіт нуітаи-назаридан ґзаро бир-бирига нисбати µаіидаги фан.

6 Фаробий каби Ибн Сино µам мусиіа асбобларини торли, пуфла­надиган ва чертадиган (урадиган) турларга ажратади, бунда торли асбобларга кґпроі аµамият берилган. Уларнинг аксарияти Оврґпога араблар томонидан олиб кирилган бґлиб, у ерда оммалашиб кетган. Лютня (арабча ал-уд), ребек (арабча рубоб), гитара (арабча гитар) каби асбоблар шулар жумласидандир.

 

Категория: Мои статьи | Добавил: aza (16.09.2010)
Просмотров: 2045 | Рейтинг: 4.0/1
Всего комментариев: 0
Добавлять комментарии могут только зарегистрированные пользователи.
[ Регистрация | Вход ]

Dutch House Music

Dj AzA ProductioN

скачаем и послушаем...! 

www.djazaproduction.fo.ru

Sportlar tarixi


Futbol


Futbol(ingl. «foot» — oyoq, «ball» — toʻp) — sport oʻyini. Oʻyindan maqsad toʻpni raqib darvozasiga kiritish. Bunga har bir jamoadagi darvozabon xalaqit berishga intiladi, unga oʻz darvozasi yaqinidagi jarima maydonchasi ichida toʻpga qoʻl bilan teginish ruxsat etilgan. Boshqa barcha oʻyinchilarga, shuningdek oʻz jarima maydonchasidan tashqariga chiqqan darvozabonga ham bunday huquq berilmagan.

Toʻp uchun kurashda chalib yiqitish, raqibga zarba berish kabi kuch ishlatishlar taʼqiqlanadi. Agar oʻyinchi toʻpga qoʻlidan tashqari tanasining istalgan boshqa yeri (odatda oyogʻi) bilan istalgan vaqtda zarba bera oladigan holatda boʻlsa, oʻyinchi toʻpni egalladi, deb hisoblanadi

Boks



Mushtumli kurashni tasvirlovchi suratlar va hujjatlar tarixi eramizdan avvalgi 3-ming yillikka borib taqaladi[1] (Iroqda mushtli kurash haqida eslatuvchi 7 ming yil yoshli tosh lavha topilgani haqida iddao ham mavjud).[2] Qoʻlqopli janglar haqida hikoya qiluvchi eng qadimiy manbalar Minoy Kritida topilgan (eramizdan avvalgi 1500-yil).[1]

Qadimgi Yunonistonda bunday janglar pigme, deb atalgan va EA 688-yilda Olimpiya Oʻyinlariga kiritilgan. Ishtirokchilar charm qoʻlqop kiyib kurashishgan. Qadimgi Rimda gladiatorlar qilichbozlikdan tashqari shunday mushtumli janglarda ham qatnashishardi. Keyinchalik bu kurash Rim oqsuyaklari orasida ham tarqalib ketdi, biroq imperator Oktavian Avgust bunga chek qoʻydi. Ancha vaqt oʻtib, eramizning 500-yilida bu kurash Buyuk Teodorix tomonidan diniy sabablarga koʻra taqiqlandi, lekin bu taqiq katta ta'sir ko'rsatmadi.

Zamonaviy boks XVIII asrda shakllana boshladi. 1743-yilda Jack Broughton bokschilarni oʻlimdan asrash uchun qoidalar (beldan pastga urmaslik, yiqilgan raqibga tegmaslik kabi) kiritdi. 1867-yili John Graham Chambers tomonidan yangi qoidalar eʼlon qilindi. XX asrda xalqaro boks tashkilotlari (WBA, WBO, IBF, WBC) tuzildi.

Yodingda bo'lsin


Islom Karimov
"Tarixsiz kelajak yo'q"


Izlash

Taqvim

0
Arxiv

puEnt9


TesT

























[03.02.2010]
MP3 (1)
[08.02.2010]
IX – XI asrlarda Fransiya. (0)
[08.02.2010]
SOMONIYLAR (0)
[08.02.2010]
Buyuk Ipak yo"li (0)
[08.02.2010]
Amir temur (2)
[08.02.2010]
Mirzo Ulug'bek (1)
[08.02.2010]
Alisher Navoiy (1)
[09.02.2010]
TESTLAR (0)
[09.02.2010]
O'zbekiston tarixidan testlar (2)
[10.02.2010]
Ilk o’rta asrlarda vatanimizning ijtimoiy-siyosiy, iqtisodiy va madaniy hayoti. (3)

Samarqand shahar Bog'ishamol tumani Said mahalla Ming tut ko'chasi 88A uy.
Tel:(83662)2345386
+998905022342
Yadullayev Azamat