Mavzu.my1.ru
+998902249966


Tarix millatlarni o'tmishini, taroqqiyotini hamda tanazzulining
sabablarini o'rganadigan ilimdir.




Samarqand shahar: 8(3662)2345386 +998902249966

Sayt menyusi


Samarqand


Sаmаrqаndning tаriхiy vа аrхitеkturа yodgоrliklаri

  • Qаdimgi Аfrоsiyob mаnzilgоhlаri(e.а.8аsr)
  • Ulug`bеk оbsеrvаtоriyasi (1428-1429)
  • Shоhi Zindа аrхitеkturа аnsаmbli
  • Hаzrаt Хizr mаsjidi (19аsr o`rtаlаri)
  • Bibiхоnim mаsjidi (1399-1404)
  • Ulug`bеk mаdrаsаsi (1417-1420)
  • Shеrdоr mаdrаsаsi (1619-1635/36)
  • Tillа Qоri mаdrаsаsi (1647-1659/6
  • Chоrsu bоzоri (18 аsr охiri)
    Bibiхоnim mаqbаrаsi
  • Ruхоbоd mаqbаrаsi (1380yillаr)
  • Оq-sаrоy mаqbаrаsi (1470)
  • Go`ri Аmir (1404)
  • Nаmоzgоh mаsjidi (17аsrlаr)
  • Ishrаt Хоnа mаqbаrаsi (1464)
  • Хоjа Аhrоr аnsаmbli (15-20 аsrlаr)
  • Cho`pоn Оtа mаqbаrаsi (1430-1440)
  • Хоjа Аbdu Dоrin qаbristоni (15-19 аsrlаr)

Mp3


Bizning savol















Savolga javobni dj-azamat.com@mail.ru
ga yuboring.
Statistika

Онлайн всего: 1
Гостей: 1
Пользователей: 0

Yadullayev Azamat



Ivan Grozniyning qaysi siyosati teror deb atalgan?
[Natija · Arxiv savollar]
Javoblarв: 2989






1861-1878-yillarda Italiya qiroli kim edi?
[Natija · Arxiv savollar]
Javoblarв: 1983



F.Garsia Lorka qaysi yillarda yashab utgan?
[Natija · Arxiv savollar]
Javoblarв: 1294



1920-iyunida Vengriya qanday shartnoma imzolaydi?
[Natija · Arxiv savollar]
Javoblarв: 1894








Главная » 2010 » Сентябрь » 16 » ИБН СИНОНИНГ АДАБИЁТШУНОСЛИККА ОИД МЕРОСИ
23:01
ИБН СИНОНИНГ АДАБИЁТШУНОСЛИККА ОИД МЕРОСИ

ИБН СИНОНИНГ АДАБИЁТШУНОСЛИККА ОИД МЕРОСИ

Арабий забон адабиёт тарихида - унга Ибн Сино ижоди µам кира­ди - Ґалил ибн Аµмад*, Абу Исµоі ал-Киндий*, Ибн Јутайба, Абу Абдуллоµ ал-Хоразмий*,  Муµаммад  ал-Мубаррад*,  Ибн  ал-Муътаз*, Јусто ибн Луіо6,  ал-Жоµиз ва бошіа шу каби кґплаб ажойиб на­зариётчилар номлари маълум.

Ибн Сино учун, араб адабиётшуносларининг асарларидан ташіари Аристотелнинг "Поэтика"си µамда Абу Наср ал-Фаробий* нинг рисола­лари µаіиіий ґіув іґлланмаси бґлиб хизмат іилган.

Адабиётшунос сифатидаги фаолиятини Ибн Сино Бухорода эканли­гидаёі бошлаган, бунда Абу-л-Ґасан ал-Арудийнинг илтимосига бино­ан шеър санъати (поэтика)га оид "ал-Мажмуъ" ("Тґплам") китобини ёзиб берган эди. Ибн Синонинг адабиётшуносликка оид асосий іараш­лари унинг кґп томли "Аш-шифо"сидаги мантиі циклига кирувчи "Шеър санъати" китобида баён этилган. ¤з асарларида Ибн Сино юнон ада­биёти услубиятининг турларини, шеъриятнинг келиб чиіиши ва та­раііиётини баён этиб, уларни батафсил таµлил іилган.

Ибн Сино шеъриятнинг маісадлари µаіида гапирар экан, инсон шеърий образларни объектнинг ґзидан µам кґра тезроі іабул іила олишлигини таъкидлайди. Шеъриятда Ибн Сино ґхшатишларга алоµида аµамият беради. Унинг фикрича, худди рассом каби шоир µам, нарса­ларни іуйидаги учта: воіеликда (реалистик); ёки улар аввалда іан­дай бґлган ва µозирда іандай; ёхуд улар іандай бґлиши керак, - каби йґналишларнинг бирида таліин этади.

1 Ґалил ибн Аµмад (чамаси 790 й вафот этган) - араб шеър би­тиш санъати тизимини ишлаб чиііан олим.

2 Абу Юсуф ибн Исµоі ал-Киндий (800-866) - "Рисолат фи си­наъати аш-шеър" ("Шеър битиш санъати µаіида рисола")ни ёзган, Аристотел "Поэтика"сининг іисіартирилган нусµасини тайёрлаган. У мусиіашуносликка оид кґплаб асарлар яратган (тґлиі 4-5 га і.).

3 Абу Абдуллоµ ибн Ґамид ал-Хоразмий (Х аср) - ґз даврининг ажойиб шоири µамда жамоат арбоби бґлган. У хоразмшоµлар саройида

котиб,  вазир,  дипломат,  элчи вазифаларида хизмат іилган. Унинг

"Мафотиµ ал-улум" ("Илмлар калити") іомусий асари кґплаб авлодлар

учун кундалик китоб вазифасини ґтаган.

4 Муµаммад ал-Мубаррад (826-898) - шеъриятга оид "ал-комил фи-л-луІа ва-л-адаб" ("Тил ва адабиётга оид тґлиі китоб") номли китобини ёзган.

5 Ибн ал-Муътаз (861-908) - шоир ва филолог, ґзининг "Китоб ал-бади" асарида у меъёрий (норматив) шеърият пойдеворини ярат­ган. Араб шеъриятини ґрганишда іимматли манба µисобланувчи мазкур асарини Ибн Муътаз 26 ёшга тґлганда тугаллаган. Бундан ташіари у ґрта асрлар адабиётида мавжуд бґлган кґчирмакашлик (плагиат) ни ёритувчи "¤Ірилик китоби"нинг муаллифи µамдир.

6 Јусто ибн Луіо (922 й вафот этган) - таниіли таржимон, адабиёшунослик назарияси, фалсафий атамашуносликни тадіиі іилиш ва тґплаш билан шуІулланган. Бунга унинг "Китоб фи-л-авзон" ("Шеър санъатида вазн µаіида китоб"), "Китоб илал аш-шеър" ("Шеър санъатининг пайдо бґлиш сабаблари µаіида китоб") асарлари баІиш­ланган. (Яна 2-1 блок, 11-маълумотга і.)

7 Ал-Фаробий адабиёшуносликка оид "Шеър китоби", "Шеърият ва ритмлар µаіида", "Шоирлар санъати іонунлари" ва шу каби ки­тоблар муаллифи.

Просмотров: 3038 | Добавил: aza | Рейтинг: 3.0/1
Всего комментариев: 1
1 Dwayne  
0
Wow! That's a really neat awnser!

Добавлять комментарии могут только зарегистрированные пользователи.
[ Регистрация | Вход ]

Dutch House Music

Dj AzA ProductioN

скачаем и послушаем...! 

www.djazaproduction.fo.ru

Sportlar tarixi


Futbol


Futbol(ingl. «foot» — oyoq, «ball» — toʻp) — sport oʻyini. Oʻyindan maqsad toʻpni raqib darvozasiga kiritish. Bunga har bir jamoadagi darvozabon xalaqit berishga intiladi, unga oʻz darvozasi yaqinidagi jarima maydonchasi ichida toʻpga qoʻl bilan teginish ruxsat etilgan. Boshqa barcha oʻyinchilarga, shuningdek oʻz jarima maydonchasidan tashqariga chiqqan darvozabonga ham bunday huquq berilmagan.

Toʻp uchun kurashda chalib yiqitish, raqibga zarba berish kabi kuch ishlatishlar taʼqiqlanadi. Agar oʻyinchi toʻpga qoʻlidan tashqari tanasining istalgan boshqa yeri (odatda oyogʻi) bilan istalgan vaqtda zarba bera oladigan holatda boʻlsa, oʻyinchi toʻpni egalladi, deb hisoblanadi

Boks



Mushtumli kurashni tasvirlovchi suratlar va hujjatlar tarixi eramizdan avvalgi 3-ming yillikka borib taqaladi[1] (Iroqda mushtli kurash haqida eslatuvchi 7 ming yil yoshli tosh lavha topilgani haqida iddao ham mavjud).[2] Qoʻlqopli janglar haqida hikoya qiluvchi eng qadimiy manbalar Minoy Kritida topilgan (eramizdan avvalgi 1500-yil).[1]

Qadimgi Yunonistonda bunday janglar pigme, deb atalgan va EA 688-yilda Olimpiya Oʻyinlariga kiritilgan. Ishtirokchilar charm qoʻlqop kiyib kurashishgan. Qadimgi Rimda gladiatorlar qilichbozlikdan tashqari shunday mushtumli janglarda ham qatnashishardi. Keyinchalik bu kurash Rim oqsuyaklari orasida ham tarqalib ketdi, biroq imperator Oktavian Avgust bunga chek qoʻydi. Ancha vaqt oʻtib, eramizning 500-yilida bu kurash Buyuk Teodorix tomonidan diniy sabablarga koʻra taqiqlandi, lekin bu taqiq katta ta'sir ko'rsatmadi.

Zamonaviy boks XVIII asrda shakllana boshladi. 1743-yilda Jack Broughton bokschilarni oʻlimdan asrash uchun qoidalar (beldan pastga urmaslik, yiqilgan raqibga tegmaslik kabi) kiritdi. 1867-yili John Graham Chambers tomonidan yangi qoidalar eʼlon qilindi. XX asrda xalqaro boks tashkilotlari (WBA, WBO, IBF, WBC) tuzildi.

Yodingda bo'lsin


Islom Karimov
"Tarixsiz kelajak yo'q"


Izlash

Taqvim
«  Сентябрь 2010  »
ПнВтСрЧтПтСбВс
  12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930

0
Arxiv

nwEnt44


TesT

























[03.02.2010]
MP3 (1)
[08.02.2010]
IX – XI asrlarda Fransiya. (0)
[08.02.2010]
SOMONIYLAR (0)
[08.02.2010]
Buyuk Ipak yo"li (0)
[08.02.2010]
Amir temur (2)
[08.02.2010]
Mirzo Ulug'bek (1)
[08.02.2010]
Alisher Navoiy (1)
[09.02.2010]
TESTLAR (0)
[09.02.2010]
O'zbekiston tarixidan testlar (2)
[10.02.2010]
Ilk o’rta asrlarda vatanimizning ijtimoiy-siyosiy, iqtisodiy va madaniy hayoti. (3)

Samarqand shahar Bog'ishamol tumani Said mahalla Ming tut ko'chasi 88A uy.
Tel:(83662)2345386
+998905022342
Yadullayev Azamat